Kuleri i oprema

Procesor, grafička kartica i druge sastavne komponente računara sa svakom novom generacijom postaju sve moćniji i kao rezultat generišu sve više i više toplote. Prekomerno zagrevanje može dovesti do stalnog blokiranja računara, preranog kvara pojedinih komponenti i dosadne buke ventilatora. Situaciju pogoršava prašina koja se redovno skuplja u sistemskoj jedinici. Vlasnici računara obično se oslanjaju na ventilatore koje je proizvođač već instalirao u kućište. Međutim, oni često nisu u mogućnosti da osiguraju pravilno hlađenje računara i sa vremenom situacija sa redukcijom topline iz komponenti postaje sve problematičnija.

Efikasnije vazdušno hlađenje pomaže samo instalacija dodatnih ventilatora u kućište računara. Ventilatori za kućišta ne zavise samo od toga koliko se efikasno hlade unutrašnje komponente računara, već vode računa i o nivou buke, što je često jednako važno.

Kompjuterski sistem za vazdušno hlađenje

Pre kupovine dodatnih ventilatora kućišta, prvo treba da pogledati u računar. Otvorite poklopac kućišta i pogledajte dimenzije mesta za ugradnju coolera. Izbrojite njihov mogući broj. Potrebno je proučiti koji su konektori za povezivanje dodatnih ventilatora dostupni na matičnoj ploči. Dodatne ventilatore treba odabrati na osnovu njihove standardne veličine, i to one koja je prikladna za vaš računar. Može biti 80 x 80 mm, 92 x 92 mm ili 120 x 120 mm. Naravno, što veće, to je ovde bolje jer će veliki ventilator raditi tiše. Uz to, pri istoj brzini rotacije od 120 mm, ventilator će biti otprilike dvostruko efikasniji od modela od 92 mm, a da ne spominjemo hladnjak od 80 mm.

Sam princip vazdušnog hlađenja za računare je vrlo jednostavan. Sva toplota iz zagrejanih računarskih komponenti prenosi se u vazduh okoline, a vrući vazduh zauzvrat mora biti uklonjen iz kućišta sistema pomoću ventilatora. Drugim rečima, vazduh koji zagrevaju procesor i video kartica mora se negde "izbaciti" iz sistema kućišta, dok se u isto vremeno zamjenjuje hladnim. Ako se ne dogodi takva cirkulacija vazduha u kućištu, zagrevanje pojedinih komponenati računara dramatično će se povećati. Za hlađenje vrlo vrućih elemenata računarski sistem radijatori su dodatno ugrađeni. Moraju brzo ukloniti topliotu sa elektroničkog čipa, distribuirajući je na najvećem mogućem području prenosa topline. U većini slučajeva, radi uštede novca, sistemska jedinica je opremljena samosa  jednim ili dva ventilatora kućišta, što prirodno ne čuva od prekomernog zagrevanja komponenti.

Kako organizovati ispravan sistem hlađenja i koliko ventilatora treba instalirati za to? Standardna šema vazdušnog hlađenja je da se se vazduh, zagrejan od komponti sistemske jedinice, podiže na vrh, a zatim izbacuje kroz ventilator za napajanje. Takva šema nije vrlo pouzdana. Naprotiv! Sav ugrejani vazduh neprestano prolazi kroz napajanje, zbog čega isti često prerano zakaže. Umesto takvog standardnog pristupa, možete koristiti šemu s ugradnjom dva dodatna ventilatora kućišta. Jedan koji se nalazi na prednjem zidu kućišta će raditi za "uduvavanje", a drugi, smešten na zadnjem zidu, za "izduvavanje". Pritisak u unutrašnjosti kućišta će se izjednačiti, prašina će se prestati da se taloži, a unutrašnje komponente će se bolje hladiti.

Većina ljudi koji koriste računar, bar jednom se susrela sa izrazom „termalna pasta“. Međutim, da li znate čemu ona tačno služi i kako da je pravilno nanesete?

Termalna pasta, ili termalna mast, termalni materijal ili termalni gel je polutečna supstanca koja se stavlja na metalni deo kućišta procesora na vašem računaru i omogućava efikasno hlađenje, odnosno sprečava da se vaš računar pregreje i tako počne da se kvari. Nanosi na vrh CPU-a, a ne na dno. Stavlja se na metalnu ploču, gde su odštampani podaci proizvođača i modela, tamo gde vidite na desetine kvadratića ili iglica. Imajte na umu i da možda već imate termalnu pastu na kuleru koji je došao zajedno sa vašim računarom. Proverite ploču tamo gde se nalazi mali ventilator, i ako ima sivkaste tragove po sebi, onda je pasta već tu. Tačnu količinu termalne paste koja vam je potrebna opisuje ne mnogo. Preporuka je da se nanese samo malo paste, odnosno kapljicu veličine graška, i to direktno na sredinu procesora pre nego što se stavi kuler. Ako je procesor veliki, možda će trebati malo, ali u principu, centimetar u prečniku je sasvim dovoljan. Dovoljna je jedna kap, a toplota će odraditi svoje i sve rasporediti kako treba. Manje termalne paste je bolje nego previše. Previše paste se može proširiti van ploče i oštetiti procesor. Ako nanesete premalo paste i računar se zagreva, uvek možete naneti još, ali čišćenje paste iz rupica na matičnoj ploči je mnogo problematičnije.

Vodeno hlađenje je priča za sebe. Ovaj sistem ima niz prednosti u odnosu na tradicionalno vazdušno hlađenje. Pre svega, treba imati na umu visoku toplotnu provodljivost vode u poređenju sa vayduhom, a to pozitivno utiče na celi sastav hlađenja. Sledeća nijansa odnosi se na hladnjake visokih performansi, koji stvaraju puno buke prilikom prolaska velikih vazdušnih masa. Vodenim hlađenjem nivo buke je sveden na minimum tokom rada čitavog sistema. Moderne PC vodene hladnjake odlikuje jednostavnost ugradnje i vrhunske performanse. Uprkos činjenici da je takav sastav prilično skup, postaje izbor velikog broja ljudi, odnosno njegova popularnost neumorno raste. Voda u računarima je skup elemenata koji se koriste za prenos vode kao nosača toplote. Razlikuje se od tradicionalnog vazduha po tome što se sva toplota prvo prenosi u vodu, a zatim u vazduh. Kada se koristi takav sistem, sva toplota koju generiše procesor i ostatak elemenata koji stvaraju toplotu prenose se kroz poseban izmenjivač toplote u vodu. Ova komponenta naziva se vodeni blok. Voda koja se zagreva na ovaj način prenosi se u sledeći izmenjivač toplote - radijator, gde se njegova toplota prenosi u vazduh, ostavljajući računar. Posebna pumpa je odgovorna za kretanje vode u sistemu. Instaliranje vodenog hlađenja u PC ima brojne prednosti zbog činjenice da je bolji od vazduha, što osigurava efikasnije i brže uklanjanje toplote iz ohlađenih elemenata,a to opšet znači niže temperature. Uz jednake uslove, ovaj tip će uvek biti mnogo efikasniji u poređenju sa svim ostalim. Pokazao se kao prilično pouzdano i produktivno rešenje za sve vreme njegove upotrebe. Čak i kada se koriste u raznim sistemima, uređajima i mehanizmima koji su zahtevni po pitanju sigurnosti i snage hlađenja, na primer, u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, radio cijevima, laserima velike snage, alatnim uređajima u fabrikama, nuklearnim elektranama i drugima. Visoka efikasnost takvog sistema omogućava ne samo postizanje snažnijeg hlađenja, što može pozitivno uticati na stabilnost i overclocking sistema, već i smanjenje nivoa buke računara. Možetenapraviti takav sistem kako biste overklokovanom računaru osigurali minimalnu buku. To je razlog zašto su takvi sistemi posebno relevantni za korisnike.

Ukoliko imate dodatnih pitanja, posavetujte se sa asistentom prodaje.