Gejming miš

Prvi kompjuterski miš je ugledao svetlost dana 9. decembra 1968. godine a patent za njega je predat 1967. i to pod nazivom x-y indikator položaja. U patentu se navodilo:

Kontrola indikatora položaja X-Y za kretanje rukom preko bilo koje površine za pomeranje kursora preko ekrana na katodnoj cevi, kontrola indikatora generiše signale koji pokazuju njen položaj da bi se kursor prikazao na cevi na odgovarajućem položaju.

Inženjer po imenu Douglas Engelbart je ime čoveka koji je predstavio svetu prvi put prvi računarski miš. Otkrivanje je izvedeno u vidu 90-minutnog demo-snimka na Fall Joint Computer Conference. Engelbartova prezentacija se smatra toliko epskom i uticajnom da se sada naziva „Majka svih demoa“. Čak ima i svoju namensku Wikipedia stranicu. Od tada pa do 1983. se menja izgled i mesto konektora na mišu. 1972. Xerox Corporation zamenjuje metalni točkić kuglom, izlazeći iz pravouglog režima X i Y ose. Početkom 1980. godine, Steve Kirsch je dizajnirao jednu od najoriginalnijih verzija optičkog miša. Logitech je 1983. godine izumeo prvi optičko-mehanički miš P4, koji danas nazivamo mehaničkim mišem. Ova struktura miša postala je de facto industrijski standard. Početna cena je bila 299 USD!

Prvi Logitech gejming miš na ovim prostorima je 1999. godine bio Logitech Wingman Miš. On je na kutiji imao ono što je tada bilo woooow - force feedback. Imao je i podlogu koja nije bila baš najpraktičnija, kada je uporedimo sa sadašnjim, ali je - kao i sve kod njih - bila korak ispred drugih. Posle ovog modela stižu bežični, sa tegovima, sa dodatnim opcijama, senzorima, odzivima i na svakih par godina dobijamo nešto novo i pomalo drugačije. Sada su to rupičasti i prilagodljivi miševi.

Većina šupljih miševa nema prepreku između dna miša i pločice, tako da prašina, prljavština i tečnost lako sprže osetljivu elektroniku i prekidače ili ih vremenom pogoršaju. Drugi problem kod šupljih miševa je statički elektricitet. Kod izloženih strujnih kola obično je potreban samo jedan statički udar da bi se uništilo osetljivo kolo kod mnogih šupljih miševa. Svi proizvodi imaju svoje vrline i mane, neki više, neki manje a dosta toga zavisi i od cene.

Kod ovih miševa važe skoro isti principi odabira sa jednom malom napomenom, ne dajte da vas zbune sa pitanjima o traženim DPI ili CPI.

Čuli ste za CPI ili DPI u sličnom kontekstu, ali šta su oni? Koja je razlika? Najkraći odgovor bi bio ne velika. Činjenica je da postoji sinonimni odnos između CPI i DPI i osetljivosti u igri. CPI vs DPI u stvari ne funkcioniše jer u konačnici predstavljaju istu stvar kada je kompjuterski miš u pitanju. Iako i CPI i DPI mere isto kada se govori o miševima, oni imaju različito poreklo.

CPI (Counts per Inch) - brojanje po inču

CPI se odnosi na broj po inču. To je zapravo broj koraka ili udaljenost koju će miš preći kada se pomeri za jedan inč. Ovo je takođe povezano sa osetljivošću miša. Ako pojednostavimo, kada miš počne da se pomera, izračunava i prima „brojanja“ miša i pomeraće kursor po ekranu za taj broj piksela. Iskreno govoreći, CPI takođe meri isto što i DPI, koliko brzo miš reaguje na bilo koju promenu. Miš sa podešavanjima CPI 800 omogućava vam pomeranje pokazivača za 800 piksela na ekranu. Većina igrača će preferirati CPI od 3000 podešavanja.

DPI (Dots per Inch) - Tačka po inču

U tehničkom smislu to je metrika prostorne štampe ili gustine video tačaka! U svetu štampe, označava izlaznu rezoluciju štampača ili sličnih uređaja. To je zapravo fizička gustina tačaka slike kada je utisnuta na papir. Danas se ovaj termin često pogrešno definiše, obično da znači PPI, što znači Pikseli po inču. Dakle, kada neko kaže da želi fotografiju veličine 300 dpi, zapravo želi reći da želi fotografiju od 300 PPI. Ali pitanje je, kako dpi utiče na gejming miša? DPI je mera osetljivosti i odzivnosti kliznog objekta. Jednostavno je - koliko pomerate miš da biste premeštali bilo koji virtuelni objekat kojim upravljate na ekranu, poput pištolja ili kursora u igrama. Odziv miša je bitan faktor koji treba uzeti u obzir prilikom kupovine novog miša.

Iako je DPI sve zajedno pojam iz sveta štampanja, CPI je osetljivost vašeg gejming miša. Ali...

Vaš gejming miš nema nijedan CPI prekidač, već DPI prekidač! I bez brige oko toga da možda niste uzeli pravi model miša. To je CPI prekidač! Zašto piše DPI? Tehnički, pravi termin bi trebao biti CPI, ali proizvođači koriste DPI umesto CPI, jer je DPI relativniji od izraza CPI! Ne postoji igrač koji nije čuo ime DPI prekidač, ali u stvarnosti je to zapravo CPI prekidač. Ali neke kompanije pravilno koriste termin CPI. Na kraju, ono na šta kompanije ukazuju kao DPI isto je što i koncept CPI. DPI ili CPI - to ne menja ništa, niti bilo koju funkcionalnost miša.

CPI prekidač možete pronaći recimo na SteelSeries Rival 100 mišu jer je kompanija želela da se pridržava pravih pojmova umesto korišćenja opšte prihvaćenog DPI. Vrednosti njihovog CPI su 250, 500, 1000, 1250, 1500, 1750, 2000 i 4000 što je drugačije u odnosu na poznate miševe sa DPI.

Sad kada znate za DPI i CPI, verovatno biste pomislili - da li to nešto menja?

Odgovor je ne!

Možete nastaviti da koristite miš na isti način kao i ranije. Mišu se neće ništa dogoditi ako kompanije nastave da koriste termin DPI. DPI je zastupljeniji za potrošače, pa ih kompanije koriste. Na kraju, menjamo samo osetljivost miša, bez obzira kako ga kompanija naziva. Kada je u pitanju računarski miš pojmovi DPI i CPI odnose se na isto - osetljivost miša. Ako želimo da kupimo bilo kog miša, osetljivost miša je važan kriterijum koji treba uzeti u obzir.

Bez obzira da li ga nazivamo DPI i CPI, to neće promeniti osetljivost miša jer on svakako nastavlja da se ponaša na isti način.