Gramofoni

Svi iz šezdeset i neke znaju koliko smo bili uzbuđeni kada nam neko iz inostranstva pošalje ili donese neki od najnovijih albuma omiljenim izvođača. Daleko od toga da PGP RTS i Jugoton nisu imali svoje hitove ali smo uvek "kaskali" za ostalima. Mi jesmo generacije koje su se okupljale i bez daha slušale ili đuskale uz rok, pop ili neo romantizam. Narodnjake smo ostavljali odraslima da svoje singlice sklanjaju u neke fioke i nikako ne mešaju sa našim pločama.

Prvi gramofon nam je najčešće bio tatin, onaj što se nosio kao kofer i njegove stare šmekerske ploče. U periodu kada se svercovalo iz Trsta donosili su nam najnovije gramofone kao nagradu za dobre ocene. Prvi, beli Duran Duran album je stigao u Jugoslaviju preko Nemačke i Engleske, a mnogi su se smejali sa komentarima "Ko to sluša neke Duran Duran!". Brzo su prestali da se smeju jer su Duran Duran deo muzičke istorije i momci koji se ne predaju godinama. Sav novac koji smo dobijali zbog dobrih ocena smo skupljali i trošili samo na ploče. Neki i po više komada iste kako bi uvek imali jednu sačuvanu i neizgrebanu. I ta opcija se pokazala neverovatno pametnom. Sada imaju jednu finu kolekciju omiljenih ploča koje mogu da slušaju na gramofonima koji su ponovo postali IN. I jedan savet onima koji tek ulaze u svet vinila  Nikome nemojte pozajmljivati ploče! 

Ali hajde da se vratimo na gramofone.

Gramofon kakav danas poznajemo postoji tek nekih sedamdesetak godina, ali njegovi tehnološki koreni sežu više od 160 godina unazad.

1857. godine francuski pronalazač Édouard-Léon Scott de Martinville je prikazao svoj fonautograf. Upotrebljavao je vibrirajuću dijafragmu i olovku za snimanje zvučnih talasa prateći ih na listovima papira, ali je mogao samo da vizualizuje zvučne talase i nije ih mogao reprodukovati. Upravo je ovaj koncept doveo do izuma fonografa Tomasa Edisona 1877. godine. U početku se sastojao od žlebljenog cilindra umotanog u limenu foliju (površina za snimanje) koji se mogao okretati rukom.

Deset godina kasnije, 1887, došao je gramofon. Patent Emile Berliner je koristio iglu za bočno uvlačenje spiralnih žlebova na cilindar. Ubrzo su cilindre zamenili ravni diskovi, u početku napravljeni od gume. Na početku veka, ti diskovi, ili tačnije zapisi, masovno su se proizvodili, a dizajn gramofona je dorađen kako bi bio funkcionalniji za korišćenje u kući. Iako je rog potreban za pojačavanje zvuka u početku bio veliki, američki fonograf i brend ploča Victor Talking Machine Company ga je izmenio pomeranjem u stranu da bi ceo uređaj mogao da stane u kabinet. Od 1930. stižu naslednici na električni pogon, a nakon sve veće popularnosti velikih gramofonskih sistema sa ugrađenim pojačavanjem i zvučnicima, došao je uspon namenskog hi-fi plejera. Prvi stereo gramofoni su mogli da puštaju nekoliko ploča u nizu. Zapisi bi se slagali na vreteno jedan na drugi, a kada bi jedan završio gramofon bi automatski zavrteo sledeću ploču. Manje okretanja a više slušanja. Gramofon sa pogonom na kaiš bio je sledeći korak. Sedamdesetih stiže i direct drive a već osamdesetih stiže CD i polako ubija vinil i gramofone.

Sećate se CD-a ili ih još uvek imate u svojoj kolekciji? Sony i druge velike diskografske kuće su toliko oglašavali savršen zvuk zauvek da su mnogi bacali svoje kolekcije ploča. Sada mogu samo da se nerviraju jer su neke su bile veoma stare i možda bi sada vredele hiljade dolara na aukcijama. Buvljaci, pijace i prostor ispred SKC-a je bio idealno mesto da neverovatno jeftino kupite proče devedesetih. Ipak, ispostavilo se da CD i nije tako savršen iako ste mogli da nosite diskman svuda sa sobom, slušate gde god poželite ali i da preskačete pesme i vrtite jednu te istu po izboru. Međutim, ispostavilo se da CD-ovi nisu bili toliko neuništivi i preskakanje je daleko gore nego na LP-u. Među pasioniranim ljubiteljima zvuka se oduvek vodila rasprava o tome da li je CD zaista bio bolji od vinila.

MP3 uređaji su zamenili diskman a danas imamo streaming muzičke platforme kao Spotifiy, Apple Music i Google Play. Idealno za slušanje u pokretu ali teško da možete uživati kao kada zavrtite gramofonsku ploču.

I tako se vraćamo na početak, gramofon!

Kada su se prvi modeli pojavili u komercijalnoj ponudi pre šest godina, mnogi su mislili da je u pitanju samo pokušaj koji neće dati rezultate. Dokaz koliko nekada nismo u stanju da predvidimo ponašanje kupaca. Ne samo da gramofoni beleže sve veću prodaju iz godine u godinu, nego se izdaje sve veći broj ploča ali se i ponovo štampaju neka stara izdanja. Najnoviji trend koji vuče korene iz 1960 je grupno slušanje ploča.

Početkom šezdesetih, u Tokijskom Muzeju umetnosti Bridgestone, kustos Hideo Matsushita je domaćin specifičnih koncerata za slušanje LP-a. Tu su ljudi slušali vinilne ploče puštene na visokokvalitetnoj audio opremi. Matsushita je bio dirnut pozitivnim reakcijama koje su gosti imali na tu muziku, ali je bio frustriran zbog toga što je cena takvih gramofona sprečavala mnoge da dožive svu lepotu zvuka. 1962. godine on pokreće svoju fabriku za proizvodnju kvalitetnih ali cenama pristupačnijih audio-uređaja. Tako nastaje jedan od najpoznatijih brendova za gramofone - Audio-Technica, a tradicija slušanja se nastavlja. Čak i u vreme pandemije se organizuju ovi koncerti uz sve mere zaštite protiv pandemije.

Ponuda u radnjama je raznolika i jednostavno rečeno, za svaki džep ima bar jedan model. Pitanje je, kao i uvek, da li je isplativo kupovati jeftinije brendove i modele ili je bolje birati skuplje modele. Kao i kod svih ostalih proizvoda, savet je da se dobro informišete i pokušate da izaberete najbolje u cenovnom rangu koji vam odgovara. Moj favorit je trenutno USB varijanta jer te modele možete lakše nositi sa sobom i povezati sa zvučnicima.

Ono što je neosporno je da će gramofoni nastaviti da se prodaju i da ćemo imati sve veću ponudu ploča.