Kućišta

Kućište (case) je bitan deo svakog računara tj. konfiguracije. Najbitnije je da ga odaberete u skladu sa ostatkom komponenit koje se nalaze u računru. Što su jače komponente to je potrebno više prostora i ventilatora kako bi hlađenje samog računara bilo adekvatno. Mala i skučena kućišta se preporučuju samo za kancalarijske poslove.

Ovo je vizuelno najvažnija komponenta personalnog računara. Ali kućišta nisu samo dizajn, a njihov izbor je takođe važan s obzirom na ono što očekujete od računara. Tu je prvenstveno kvalitet materijala, mada će i osnovno kućište obaviti posao. Svi se, naravno, fokusiramo na prednju stranu kućišta, a time uključujemo i stranu koja danas često stiže u staklenom obliku. Ali zadnji deo je isto toliko važan jer zavisi od toga koliko će lako biti podešavanje sistema, kao i kasnije servisiranje ili nadogradnja sitnicama. Ako ste ikada videli kako atraktivni RGB sistemi izgledaju pozadi, nećete se iznenaditi samo brojem žica i kontrolera. Naime, svaki sistem ima svoj kontroler, koji često kombinuje, na primer, kućište ventilatora ili vodeno hlađenje.Staklena strana je tu da ponosno prikažete svoj hardver, posebno kada je u pitanju gejming. Bilo bi idealno da ga ne napunite prašinom, poput onih horor slika kada se kućište otvori nakon nekoliko godina. Obzirom na njegov rad, on je praktično usisivač za vazduh, pa je važno znati sa kojim filterima dolazi svako kućište, koliko se lako čiste i da li nude dovoljno vazduha ventilatorima, a samim tim i sam sistem. I na kraju, mali dodaci koji se isporučuju uz kućište svakako su plus, uključujući prednje konektore, ventilatore i sve moguće nosače.

Kada se sve svede, kućišta za računare imaju zadatak da jednostavno drže sve komponente zajedno i da ako je moguće, cirkulišu vazduh tako da sve radi na optimalnoj temperaturi. Ali uprkos tome, kućišta se svako malo menjaju, a Premium opcije dolaze sa daleko pristupačnijim verzijama. Da bi svi delovi računara radili skladno, većina komponenti je standardizovana u smislu da se međusobno uklapaju, bez obzira na mogućnosti, a često i generaciju u kojoj su napravljene. Iznenađujuće je koliko različitih kućišta imamo na tržištu ako znamo sve vrlo rigidne uslove oko dimenzija i oblika dobrog dela sistema.

Dakle, kućišta su podeljena prvenstveno prema matičnim pločama koje se u njih uklapaju.

Najčešća su takozvana kućišta Mid-Tower, koja najčešće možete videti na prosečnom računaru. Nude solidne mogućnosti hlađenja, a ne zauzimaju previše prostora. Ova kućišta standardno podržavaju većinu ATX veličina matičnih ploča, kao i manje (MicroATX i ITX).

Veća kućišta su standardna kućišta Full-Tower, koje obično kupuju entuzijasti jer standardno podržavaju i velike E-ATX matične ploče, poput onih za AMD-ov Threadripper. Ova kućišta često dolaze sa nožicama pa ih možete gurnuti ili imati divlji dizajn u kojem su sve komponente fizički odvojene. Za takve modele treba dobro isplanirati prostor, a izbor, naravno, nije tako veliki.

Sa druge strane, manja ili mini kućišta često su skuplja, pa zahtevaju bolje planiranje veličina komponenti, pre svega dužine grafičke kartice i visine hladnjaka procesora, ali i dalje ima dovoljno prostora za sve.

Na kraju, imate mogućnost vrlo kompaktnih kućišta za ITX matične ploče. Ovo su često verzije MiniPC -a, koje treba dobro isplanirati unapred jer se svaki centimetar računa. Dolaze i u veličinama koje jednostavno nemaju prednosti poput onih za AMD -ov Threadripper.

ATX ploče i kućišta Mid-Tower imaju najrasprostranjeniju podršku. Lako se sastavljaju a izbor je nepotrebno spominjati. Ali baš zbog toliko mnogo izbora, pitanje je šta uzeti ili barem na šta treba paziti pri kupovini sopstvenih komponenti kako biste od njih izvukli maksimum. Ima mnogo detalja ali je prva važna stvar sam materijal. Podrazumevano, kućišta su mešavina plastike i metala, pa treba imati na umu da čak i naizgled metalni deo često može biti obojen plastikom. Za one koji žele malo više, u poslednje vreme proizvođači obraćaju pažnju na izgled komponenti, pa se lako možete dogovoriti oko atraktivne građe sa osvetljenjem. Ali više ne morate stavljati cevi u boji da bi sve osvetlile, već sami proizvođači stavljaju RGB LED osvetljenje u bilo koje komponente. Da bi sve bilo vidljivo, na kućišta se stavljaju providne, a podijeljeni su na modele sa kaljenim staklom ili pleksiglasom. Prvo, zaboravite na pleksiglas. Ova kućišta su najgora opcija za bilo koji setup za koju želite da bude vidljiv, a razlog za to je izobličenje pri gledanju kroz pleksiglas, jer nije savršeno ravno, barem ne u obliku koji se postavlja na kućišta. Inače, pleksiglas koji se postavlja na kućišta je izuzetno, pa će ga čak i najosetljivija krpa od mikrovlakana primetno oštetiti, što znači da ga ne možete ni obrisati od otisaka ili prašine, a da pritom ne rizikujete izgrebanu površinu. Sa druge strane, pod uslovom da želite da pokažete unutrašnjost, kućišta od kaljenog stakla se mogu naći po niskim cenama i lako se čiste i daju unutrašnjosti atraktivan izgled. Kaljeno staklo neće pući ako ga ne udarite, pa je njime sigurno rukovati dok kopate po kućištu. U zavisnosti od slučaja, dolazi sa različitim nijansama zatamnjenja, u zavisnosti od toga šta volite. Pored toga što kućište ima više metala, biće i teže, a potpuno metalna kućišta lako mogu dostići i do 15 kg.

Važni delovi kućišta

Hajde da krenimo od prednje strane. Kada kućište gledamo spreda, prvo što vidimo je najčešće maska koji se može skinuti odršrafjivanjem. Najlakše je uhvatiti s donje strane, jer često je dizajniran tako da ga je lako uhvatiti, pa ga povući prema sebi. Drži ga najčešće 4 do 6 šrafa i relativno se lako skida. Vraća se isto tako da šrafove poravnate sa ulazima i jednostavno gurnete masku prema kućištu. Odmah ispod nje često ćete naići na prostor namenjen prednjim usisnim ventilatorima, obično dva do četiri komada. Zavisno od kućišta, znaju biti prethodno instalirani ili ih sami morate postaviti. Prednji deo je nešto o čemu morate doneti odluku želite li da vam kućište bude fokusirano na performanse ili izgled. Za performanse, prednja strana jednostavno mora biti perforirani metal, odnosno imati što više rupica kako bi sveži spoljni vazduh što lakše ulazio u sastav i aktivno ga hladio.

Kućište iznutra ima nekoliko važnih detalja, ali ređe o tome brinete i sve se svodi na to, sviđa li vam se dizajn te stane i da li je unutra sve što ste poželeli. Desna strana, osim matične ploče, obično ima nekoliko lokacija za instalaciju SATA III SSD diskova, a često i nekoliko taktičkih izreza za instalaciju custom vodenog hlađenja te pričvršćivanje tanka vode. Važni detalji svakako su izrezi za provođenje kablova, kao i cable management, koji neki implementiraju kako bi se što manje kablova videlo i spreda. Na sve većem broju kućišta sada dno odvaja prednju stranu od zadnje, to jest, sa prednje strane ne vidite napajanje, ponovno u nadi da se prikrije što više žica.

Druga ili leva strana je praktično u potpunosti namenjena napajanju i sprovođenju žica, akako ne bi bile vidljive sa prednje strane. Pri dnu se pored napajanja često mogu pronaći fioke za dva klasična kard diska, dok se na zidu koji razdvaja prednji i zadnji deo tu i tamo nađe „vešalica“ za nekoliko SSD -ova, u zavisnosti od model kućišta. Dno, gde se nalazi napajanje, trebalo bi da ima dovoljno prostora, tako da, čak i ako ne koristite modularno napajanje, možete da „skladištite“ višak žica. Sa ove strane, sa pristojnim brojem kućišta, naći ćete i neke RGB kontrolere u slučaju da kućište dolazi sa takvim ventilatorima, tako da se određeni broj ventilatora može povezati sa kontrolerom, najmanje četiri prema našem iskustvu. Neki su sa zadnje strane, dok drugi koriste magnete.