Procesori

Znate već onu narodnu izreku, koliko para, toliko muzike? Ona se obično primjenjuje kako bi se objasnilo da je kvalitet neke robe ili usluge usko povezan sa količinom novca koju za to netko izdvaja. Iako ova izreka ima nekoliko odstupanja od pravila, ona je uglavnom vrlo tačna, naročito u svetu tehnologije i računara, i definitivno se može primeniti na kupovinu hardverskih komponenti računara.

Što je procesor računara, čemu on sve služi, kakva je razlika između procesora s jednom jezgrom i procesora s više jezgra i koji sve faktori utiču na performanse procesora u računaru?

CPU, ili ”Central Processing Unit” ili središnja jedinica za obradu podataka, glavna je komponenta svakog računara, tableta, pametnog telefona, pametnog sata i sličnih uređaja koji koriste jedinicu za obradu podataka. Sa obzirom na to da je procesor takoreći mozak računara, njegov glavni zadatak je da se pobrine za izračunavanja koja moraju biti odrađena u što kraćem vremenu. Procesor je komponenta koja se nalazi unutar računara. Čak i kada biste otvorili neki računar, procesor bi ostao sakriven. Razlog je taj što se procesor nalazi u kućištu, ali ”u dubini”, sigurno skriven od očiju i ruku korisnika. Tačnije, ako na računaru želite saznati gde se točno procesor nalazi, morate maknuti poklopac kućišta, odspojiti kablove, maknuti hladnjak i ventilator i tek ćete tada videti prednju stranu procesora. Svaki procesor računara izrađen je u obliku malenog kvadrata, koji s donje strane sadrži velik broj konektora. Kod procesora pametnih telefona situacija je malo drugačija, ali su princip i funkcija u celosti isti. 

Procesor definiše tip PC računara. U njemu se realizuju sve računske i logičke operacije i izvršavaju komande koje su zadate programom. Karakteristike procesora su: brzina procesora, dužina procesorske reči, radni takt  i interni keš. Brzina procesora je broj operacija koje procesor može da obradi u 1 sekundi. Izražava se u MIPS (Milion Instruction Per Second) ili u MFLOPS (Milion Floating Point Operations Per Second). Dužina procesorske reči je broj bitova koji se istovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora. Podaci sa kojima procesor trenutno obavlja operaciju se nalaze u registima. Dužina registra (broj bitova) mora da bude stepen od 2 odnosno 8, 16, 32, 64. Pošto se u procesor odjednom prenosi onoliko bitova koliko je dužina registra, a isto toliko se odjednom i obrađuje u procesoru, dužina procesorske reči odgovara dužini registra procesora. Radni takt je učestalost impulsa koji generiše sat (clock)- specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Procesor preko jedne linije na kontrolnoj magistrali dobija takt signal (pravougaone impulse određene učestanosti). Radni takt se meri u GHz. Interni keš je keš memorija koja se nalazi u samom procesoru. Omogućava veću brzinu procesora. Procesor se postavlja u odgovarajuće podnožje za priključenje procesora na matičnoj ploči, a preko procesora se stavlja hladnjak sa ventilatorom koji ga hladi.

Na koji način procesor računara funkcioniše?  

Kao što smo već rekli, glavna svrha procesora je obrada podataka. Svaki puta kada korisnik klikne na neku aplikaciju, koja je označena ekstenzijom .exe, procesor dobija instrukcije o tome što dalje treba činiti. Te naredbe se najpre šalju iz radne memorije ili iz diska u procesor, nakon čega procesor obrađuje naredbe koje je dobio. Nakon što procesor dobije naredbu, on će je obraditi tako što će koristiti računarsku logiku. Nakon obrade naredbe, procesor će je i izvršiti. Ti rezultati naredbe će nakon toga biti vidljivi korisniku. To znači ako ste, na primer, kliknuli na svome računaru na aplikaciju koja označava neku igru, procesor će odmah nakon vašeg klika, obraditi tu naredbu i nakon što je obradi, vidljive rezultate će poslati van. Ti će rezultati biti vidljivi na izlaznim jedinicama računara, odnosno na zaslonu i putem zvučnika pa će korisnik čuti zvuk pokretanja igre.

Iako ovaj postupak izgleda jednostavno, stvar je u tome da se sve ovo mora izvesti unutar nekoliko sekundi, ne duže od 2-3, što manje sekundi prođe od korisnikovog klika na aplikaciju, to bolje. Ukoliko dođe do zastoja u nekom od ovih koraka, doći će do famoznog ”zapinjanja” ili ”laga” u radu računara a što se obično zna dogoditi kada korisnik na slabijem računaru pokušava pokrenuti neku zahtevnu aplikaciju.

Radni takt procesora

Još jedna jako važna stvar kod procesora je unutašnji sat. Svaki procesor, bez obzira na to radi li se o računarskom ili procesoru pametnog telefona, opremljen je unutrašnjim satom. Taj sat služi za pokazivanje ritma rada procesora. Ritam rada meri se radnim taktom, a radni takt se odnosi na broj operacija koje pojedini procesor može obaviti u jednoj sekundi. Radni takt procesora obično se meri u Megahercima ili Gigahercima. Što je radni takt viši tim je bolje, jer će računar moći obavljati više operacija po sekundi, ali tu se pojavljuje drugi problem. Što je radni takt procesora viši, to će procesor trošiti više električne energije. Više električne energije znači i više topline. Osim radnog takta postoji još jedan jako važan faktor koji utiče na performanse računarskog procesora, a to su jezgra.

Jezgra procesora

Budući da je povećavanje brzine procesora postajalo sve teže i teže za izvesti, proizvođači i stručnjaci za osmišljavanje računarskih procesora su se dosetili pa su osim radnog takta kreirali i više jezgra procesora, čime je multitasking postao jednostavniji i lakši za postići. Što procesor ima više jezgria, to će bolje obrađivati podatke, bilo da se radi o podacima koji zahtevaju rad samo jednog jezgra, ali i onih podataka i aplikacija koje u radu zahtevaju rad više jezgra odjednom. Danas je normalno da igre koriste više od jednog jezgra. Ako ste igrali neku od novijih igara, na dva računara koji imaju procesore različitog radnog takta, broja jezgra i modela, videli ste da se igra ponašala drugačije na ta dva računara. Konkretno, na onom računaru koje je u sebi imalo procesor novije generacije, koji ima viši radni takt i više jezgra, igra je radila bolje i fluentnije; igrač je mogao dobiti više sličica po sekundi, bez štucanja. Veliki broj aplikacija i dalje funkcionišu na način da koriste samo jedno jezgro procesora. Jezgra procesora funkcionišu na takav način da su spojene u jedan utor procesora i da zajednički dele resurse računara. Na taj način, procesor, osim što poboljšava performanse, on je i cenovno pristupačniji. Procesori s više jezgra mogu biti homogeni i heterogeni. Homogeni su oni koji sadržavaju dva ili više identičnih jezgra, dok heterogeni sadrže jezgra različitih arhitektura.

Cache memorija i arhitektura

Cache memorija se najjednostavnije može objasniti kao oblik pred-memorije, između radne memorije računara i procesora. Cache memorija je obično vrlo malog kapaciteta i vrlo je brza, a koristi se za čuvanje naredbi koje stižu neposredno iz radne memorije, pre dolaska do procesora. Zahvaljujući cache memoriji, procesori mogu obrađivati podatke i informacije direktno sa radne memorije fluidno i bez zapinjanja. Cache memorije se dele, zavisno o kapacitetu, na L1, L2, L3 i L4. Uvek kupite procesor iz zadnje generacije makar bio i najslabiji. Razlog vrlo prost a to je bolja tehnologija izrade, manja potrošnja i verovatno bolji ako ne bar isti kao procesor jednog ranga više a predhodne generacije. Sami procesori, bio to Intel ili AMD su toliko napredovali da i ako uzmete najjeftiniji a pri tome najnoviji procesor, bićete iznenađeni koliko su dobri i brzi u odnosu na procesore od pre par godina. U suštini, dosta ljudi greši što se fokusira na priču oko procesora a pri tome zanemaruju ostale stvari kao štoje, prvo i osnovno kvalitetno napajanje, zatim matična ploča koju većina kupi ili dobije u konfiguraciji a to su najjeftinije ploče, dok je na kraju najbitniji deo na koji treba odvojiti novac bez razmišljanja grafička kartica koja nam u stvari omogućava vizuelnu interakciju sa računarom, a to je ono što naše oči zapravo vide.

U najnovijim konfiguracijama je procesor nešto na čemu najviše trebate uštedeti osim u slučajevima gde vam treba računar koji će stvarno raditi neki ozbiljan streaming i editing. Ukoliko imate nekih nedoumica, kontaktirajte asistenta prodaje za više informacija.