Radijatori

zbor grejnog tela ili sistema grejanja jedna je od najvažnijih odluka koja u velikoj meri utiče na komfor i kvalitet života. Ta odluka nije jednostavna jer treba uzeti u obzir čitav niz faktora – od površine koja se greje, kvaliteta izolacije i stolarije, broja spoljnih zidova, željene temperature, budžeta pa do estetskog utiska koje grejno telo ostavlja na prostor.

Centralno grejanje koje obezbeđuju toplane nije svima dostupno jer ne postoji svuda mreža na koju biste mogli da se priključite, posebno ne na periferiji grada. Etažno grejanje, koje je najčešći izbor kod privatnih kuća, zahteva prilično mnogo truda, ulaganja i prostora. Pored posebne prostorije u kojoj će biti smešten kotao, potrebno je obezbediti i mesto za energent na koji se grejete, bilo da su u pitanju drva, ugalj ili pelet.

Prednost etažnog grejanja u odnosu na centralno je to što se računi ne plaćaju tokom cele godine, ali tokom grejne sezone računajte na mnogo posla – čišćenje kotla, iznošenje pepela, skladištenje pepela, redovno loženje… Najdostupniji, a ujedno i najčistiji način grejanja je električna energija. Dodatnog angažovanja poput skladištenja drva ili uglja nema, nema ni posla oko održavanja sistema, a grejna tela na struju zauzimaju najmanje mesta. Ipak, kada je reč o grejanju stana na struju važno je pažljivo odabrati aparat jer ne troše svi istu količinu energije niti su svi pojednako efikasni.

Izbor grejnih tela na struju danas je šarenolik.

U ponudi su i uljani radijatori, kvarcne grejalice, inverter klime i TA peći. Kako odabrati pravi pokretni radijator?

Prvo – veličina prostorije. Kako je najčešće dnevna soba najveća prostorija u stanu, najjači radijator trebalo bi da izaberete za tu sobu. Radijator slabije snage zadovoljiće potrebe kuhinje, s obzirom da je uglavnom manja kvadratura u pitanju, ali i zbog činjenice da u kuhinji često radi rerna i ringle koje takođe isijavaju toplotu.

Drugo – položaj prostorije. U obzir treba uzeti i broj spoljnih zidova, kako se greju okolne prostorije, odnosno da li su zidovi hladni ili ne, zatim kvalitet izolacije… Što je bolja izolacija, prostor će se lakše grejati i duže zadržavati toplotu.

Treće – koliko toplo želite da bude u prostoriji. Osećaj toplote je individualan, pa neki vole toplije, a neki ne. Postoje i zvanične preporuke o visini sobne temperature. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) temperatura bi trebalo da se kreće u rasponu od 18 do 23 stepena, s tim da varira od sobe do sobe. Na primer, za spavaću sobu i kuhinju se idealnom smatra 18 stepeni, za kupatilo do 23 do 24, a za dnevnu sobu između 20 i 22 stepena.

Obratite pažnju i na to koliko su bezbedni, naročito ukoliko u stanu ima dece.